Osnovne karakteristike bolesti


Rak dojke najčešća je zloćudna bolest u žena. Približno 50 % bolesnica razvije metastatsku bolest, koja je po pravilu neizlečivo stanje. Iako je višestruko ređi nego kod žena, oko tri do pet odsto svih karcinoma dojke otpada na rak dojke kod mužkaraca.


Rak, ili maligni tumor dojke, nastaje kao i svaki drugi oblik raka, bez obzira na lokaciju i spoljnoj pojavnoj manifestaciji, zbog nekontrolisanog rasta i razmnožavanja ćelija obolelog tkiva. Rak zapravo nije jedna te ista bolest, nego kombinacija od 180 zasebnih raznolikih prirodnih tokova >>s istim predznakom<<. Dok normalne ćelije ljudskog tela rastu i dele se samo do ograničenog broja, a nakon toga uginu, jer podležu mehanizmu kontrole rasta, dotle se ćelije raka dele neograničeno sve dok se bolest ne otkloni.

Opasan ali izlečiv

Iako se danas još ne zna pravi uzrok raka, pouzdano je utvrđeno da ga mogu uzrokovati određeni spoljni hemiski, fizički i biološki faktori (dugotrajno izlaganje kancerogenim supstancama, pušenje, zračenje, neki virusi), kao i neki unutrašnji poremećaji. Preporučuje se povećana opreznost u porodicama čiji su preci bolovali od raznih zloćudnih tumora, što gotovo jednako važi i za žene i za muškarce, posebno kod raka dojke. Ohrabrujuće je da obruč istraživanja steže te da primene usavršenih metoda hirurgije, radioterapije i hemoterapije i napredak genetike, omogućavaju brže i sigurnije dijagnostikovanje  raka, a rano otkrivanje ove bolesti bitan je uslov za uspešno lečenje tih nekada neizlečivih oboljenja.

Rak dojke je u početnom stadijumu razvoja po pravilu asimptomatska bolest i obično se otkrije slučajno, pri rutinskom pregledu. Ranim otkrivanjem raka dojke prognoza bolesti značajno se poboljšava. Stoga se preporučuje svim ženama starijim od 50 godina da redovno, jednom godišnje učine mamografski pregled dojke, kako bi se pravovremeno uočile moguće promene u tkivu dojke.

Metastatski rak dojke nastaje kada se tumorske ćelije odvoje od primarnog, izvornog tumora te putem krvi ili limfe dospu do udaljenih delova tela.

Najčešća sela gde se zaustave i počinju dalji rast i razmnožavanje su jetra, pluća, kosti, mozak te limfni čvorovi. Tada se pojavljuju simptomi koji su specifični za zahvaćenost pojedinog organa tumorom:

  • Jetra: slabost, letargija, mučnina, gubitak apetita, žutica, svrabež
  • Pluća: zaduha, suvi kašalj
  • Mozak: glavobolja, mučnina, slabost ekstremiteta
  • Limfni čvorovi: otok u području pazuha i uz deo ruke
  • Kosti: stalna bol
  • Ostali simptomi koji nastaju zbog prevelike količine kalcijuma u krvi uključuju žeđ, učestalo mokrenje, mučninu, umor, zatvor, razdražljivost i zbunjenost.

Utvrđeno je da su raku dojke više izložene žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom (u porodici je neko bolovao od tog raka) i žene koje nose mutirana gene BRCA1 i BRCA2. Bolesnice sa tim mutiranim genima koji se mogu identifikovati, češće oboljevaju od raka dojke, posebno ako je neko po ženskoj liniji imao rak dojke. Nije isključena mogućnost da se isti ponavlja i kod muškaraca, ali zbog vrlo malog broja obolelih muškaraca još ne postoje pouzdane analize. Hormonski poremećaji kod muškaraca takođe mogu izazvati rak dojke, a najčešće je reč o urođenoj anomaliji, pri čemu muškarac ima dodatni ženski hromozom.